Alena (reina de Serbia)

Alena
Información personal
Nombre en serbio	Јевросима
Fallecimiento	1388
Religión	Iglesia ortodoxa serbia
Familia
Familia	Casa de Mrnjavčević
Cónyuge	Vukašin Mrnjavčević
Hijos	Olivera Mrnjavčević; Marko Mrnjavčević; Andrijaš Mrnjavčević; Dmitar Mrnjavčević; Ivaniš Mrnjavčević ;
Información profesional
Ocupación	Monarca
	[editar datos en Wikidata]

Alena o Jelena (en serbio: Алена o Јелена; fallecida alrededor de 1388) fue una noble y reina consorte de Serbia.

Biografía[editar]

Se desconocen sus orígenes o su fecha de nacimiento o a que familia pertenecía. A principios de la década de 1330 Alena se casó con Vukašin Mrnjavčević, gobernador de Prilep.^[1] En 1365 su esposo fue coronado rey de Serbia y Alena se convirtió en su consorte.^[2]^[3]

Luego de la muerte de su marido en la batalla de Maritza en 1371,^[4] Alena se había retirado a un monasterio y adoptó el nombre de Jelisaveta.^[5] Falleció alrededor de 1388.^[6]

En poesía épica serbia Alena se llama Jevrosima y es la imagen de la moral, la rectitud y los valores cristianos.

Descendencia[editar]

Alena y Vukašin tuvieron al menos cinco hijos:^[7]

Marko, rey de Serbia
Andrijaš
Dmitar
Ivaniš
Olivera, esposa de Đurađ I Balšić, señor de Zeta

Fuentes[editar]

Referencias[editar]

↑ Fostikov, 2002, pp. 49-50.
↑ Šuica, 2000, p. 19.
↑ Mihaljčić, 1975, p. 83.
↑ Ćorović, 2001, Маричка погибија.
↑ Fine, 1994, pp. 379-382.
↑ «Никола Маравчевић: И Мрњавчевић Марко био прави витез». novosti.rs. 7. 8. 2016. Consultado el 18. 2. 2019. «- Наша народна поезија је његову мајку запамтила по њеном монашком имену Јевросима, када се закалуђерила после Вукашинове смрти. Историјско име јој је Аљена.»
↑ Istorijski zapisi: organ Istoriskog instituta i Društva istoričara SR Crne Gore. Istorijski institut u Titogradu. 2000. p. 49. Consultado el 29 de enero de 2013. «Иза Оливере остала је кћерка Јелисанта, која је имала унуку Јелену, уда- ту за Рајка Монету, властелина Балше III. После смрти господара Рајко је ступио у млетачку службу и добио проније».

Bibliografía[editar]

Ćorović, Vladimir (2011), Историја српског народа (en serbio), Proyecto Rastko .
Fine, John Van Antwerp (1994), The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest (en inglés), Michigan: University of Michigan Press, ISBN 978-0-472-08260-5 .
Fostikov, Aleksandra (2002), «О Дмитру Краљевићу», Историјски часопис (en serbio) 49, Belgrado: Istorijski institut, ISSN 0350-0802 .
Mihaljčić, Rade (1975), Крај Српског царства (en serbio), Belgrado: Srpska književna zadruga, ISSN 1450-5185 .
Šuica, Marko (2000), Немирно доба српског средњег века: властела српских обласних господара (en serbio), Belgrado: Službeni list SRJ, ISBN 86-355-0452-6 .

Datos: Q61129067

[Fostikov4950-1] Fostikov, 2002, pp. 49-50.

[Šuica19-2] Šuica, 2000, p. 19.

[Mihaljčić83-3] Mihaljčić, 1975, p. 83.

[Ćorović2-4] Ćorović, 2001, Маричка погибија.

[Fine379382-5] Fine, 1994, pp. 379-382.

[autogenerated2-6] «Никола Маравчевић: И Мрњавчевић Марко био прави витез». novosti.rs. 7. 8. 2016. Consultado el 18. 2. 2019. «- Наша народна поезија је његову мајку запамтила по њеном монашком имену Јевросима, када се закалуђерила после Вукашинове смрти. Историјско име јој је Аљена.»

[Istorijski_zapisi:_organ_Istoriskog_instituta_i_Društva_istoričara_SR_Crne_Gore-7] Istorijski zapisi: organ Istoriskog instituta i Društva istoričara SR Crne Gore. Istorijski institut u Titogradu. 2000. p. 49. Consultado el 29 de enero de 2013. «Иза Оливере остала је кћерка Јелисанта, која је имала унуку Јелену, уда- ту за Рајка Монету, властелина Балше III. После смрти господара Рајко је ступио у млетачку службу и добио проније».

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]