Vukac Hranić

De Wikipedia, la enciclopedia libre
Vukac Hranić
Información personal
Nacimiento 1370 Ver y modificar los datos en Wikidata
Fallecimiento 1432 Ver y modificar los datos en Wikidata
Familia
Padre Hrana Vuković Ver y modificar los datos en Wikidata
Hijos Stjepan Vukčić Kosača Ver y modificar los datos en Wikidata
[editar datos en Wikidata]

Vukac Hranić Kosača (en serbio: Вукац Хранић Косача; fallecido en 1432) fue un poderoso magnate y noble bosnio de la noble familia Kosača con el título de conde, durante los reinados de Tvrtko II (1404-1409), Esteban Ostoja (1409-1418), Esteban Ostojić (1418-1421) y Tvrtko II nuevamente (1421-1443).

Biografía[editar]

Vukac nació en la segunda mitad del siglo XIV como el segundo hijo de Hrana Vuković. Era hermano menor del gran duque de Bosnia, Sandalj Hranić, y hermano mayor de Vuk Hranić. Tanto Vukac como Vuk estaban subordinados a su poderoso hermano mayor Sandalj, quien gobernaba Hum (Humska zemlja), la parte más meridional del Reino de Bosnia.[1]​ Sandalj había sucedido a su tío Vlatko Vuković como gran duque de Bosnia y señor de Hum en 1392.

Vukac poseía parte de las tierras hereditarias de su familia en Podrinje (mencionada en 1415), y la región de Govza junto al río Bistrica, y la ciudad de Jeleč, que le fue otorgada tras la muerte de su hermano menor Vuk en 1425.[1]​ Se casó con Katarina, cuyo origen se considera desconocido, en agosto de 1403. [1] Con Katarina tuvo dos hijos, un hijo, Stjepan, y una hija, Teodora, que se casó con Radoslav Pavlović (1420-1441).[1]​ Stjepan fue mencionado desde 1419 en documentos junto con su padre y sus tíos, ya que en ese entonces ya había sido elegido para suceder a Sandalj en el futuro.[1]​ La República de Ragusa otorgó a Sandalj, Vukac, Vuk y Stjepan el estatus de nobleza y senadores raguseos, y una propiedad en Ragusa (Dubrovnik) mediante una carta fechada el 29 de junio de 1419.[2]​

Vukac participó activamente en las conversaciones de paz entre el Reino de Bosnia y la República de Ragusa en 1405.

Durante las conversaciones de paz entre los duques Radoslav Pavlović y Sandalj, además de los raguseos, Vukac participó activamente trabajando por la paz (era hermano de Sandalj y suegro de Radoslav). La paz se concluyó el 1 de febrero de 1423.[3]​

En febrero de 1425, Brailo Tezalović y Vukac llegaron a Ragusa para comenzar una vez más las conversaciones sobre la venta de la parte de Konavle de Radoslav Pavlović a la República de Ragusa.[4]​ Después de la venta del este de Konavle por Radoslav a la República de Ragusa en 1426, Vukac y Radoslav Obradović recibieron 200 ducados cada uno.[5]​

Vukac murió en 1432.[1]​ Su hijo Stjepan lo sucedió como jefe de la familia Kosača tras la muerte de Sandalj en 1435.

Matrimonio[editar]

Se casó con Katarina (m. 1456), de origen desconocido, en agosto de 1403. Tuvo dos hijos, un hijo y una hija:

Es posible que Vukac tuviera otro hijo, Isa Bey Ishaković, el primer gobernador de la Bosnia otomana (décadas de 1450 a 1460).[6]​

Referencias[editar]

  1. ↑ a b c d e Младен Лесковац; Александар Форишковић; Чедомир Попов (2004). Српски биографски речник. Будућност. ISBN 9788683651627. «Вукац Хранић, кнез, великаш (?, друга полови- на XIV в. - ?, ? VI 1432) Био је син Хране Вуковића, брат Сандаља, ве- ликог војводе босанског, и кнеза Вука Хранића. Оба брата су била у сенци моћнијег Сандаља ко- ји је образовао пространу самосталну територију у оквиру босанске краљевине и који је водио главну реч у политичким збивањима у првим де- ценијама XV в. Вукац је имао део породичних поседа у Подрињу (помињу се 1415), а предео Говзу уз реку Бистрицу и град Јелеч наследио је после смрти брата Вука (1425). Оженио се авгу- ста 1403. Катарином којој порекло није познато. У браку с њом имао је сина Стефана, каснијег херцега, и кћерку Теодору, удату за војводу Ра- дослава Павловића. Катарина је надживела Вук- ца све до почетка 1456. живећи уз сина Стефана. Вукчев син Стефан је почев од 1419. у актима навођен уз оца и стричеве јер је био већ тада од- ређен за Сандаљевог наследника.» 
  2. ↑ Franz Ritter von Miklǒsich (1858). Monumenta serbica spectantia historiam Serbiae, Bosnae, Ragusii ed: Fr. apud Guilelmum Braumüller. p. 284. 
  3. ↑ Prilozi 10. Institut za istoriju. 1974. p. 39. «Na sklapanju mira između vojvode Radosava i vojvode Sandalja, osim Dubrovčana, radio je i Vukac Hranić, Sanda- ljev brat, a tast vojvode Radosava Pavlovića. Mir je bio već sklopljen prvog februara 1423. godine.» 
  4. ↑ Prilozi 10. Institut za istoriju. 1974. p. 42. «U toku februara 1425. godine u Dubrovnik su došli Brailo Tezalović i knez Vukac da ponovo pokrenu pregovore. Tom prilikom u Vijeću umoljenih je odlučeno da se Brailu obeća do hiljadu dukata, kao nagrada u slučaju da pregovori uspiju).» 
  5. ↑ Сима Ћирковић; Раде Михальчић (1999). Лексикон српског средњег века. Knowledge. ISBN 9788683233014. «Исплату издавштине на делу сусрећемо приликом купови- не половине Конавала од Радослава Павловића (1426). Тада су војвода Вукац Хранић и кнез Радо- слав Обрадовић добили по 200 дуката рго 15с1аи5ппа, а Остоја дијак ...» 
  6. ↑ Glasnik Zemaljskog muzeja u Bosni i Hercegovini. Zemaljska štamparija. 1918. 
Obtenido de «https://es.wikipedia.org/w/index.php?title=Vukac_Hranić&oldid=155349112»