Ir al contenido

Ignjatije el diácono

De Wikipedia, la enciclopedia libre
Ignjatije el diácono

Iglesia de San Miguel en Smolensk (1180-97)
Información personal
Nacimiento Siglo XIV Ver y modificar los datos en Wikidata
Religión Cristianismo ortodoxo Ver y modificar los datos en Wikidata
Información profesional
Ocupación Diácono Ver y modificar los datos en Wikidata
[editar datos en Wikidata]

Ignjatije el diácono (en serbio: Ђакон Игњатије) fue un diácono ruso que acompañó a Pimen, el Metropolitano de Moscú, durante su viaje a Constantinopla a fines del siglo XIV.[1]​[2]​ gnjatije también fue llamado Grk Ignjatije de la Iglesia del Arcángel Miguel en Smolensk. Junto con el hieromonk de su iglesia, el obispo Michail y Pimen, el Metropolitano de Moscú viajó a Constantinopla y su región en 1389.[3]​[4]​

Ignjatije escribió el primer documento sobre la batalla de Kosovo, solo 12 días después de la batalla.[5]​[6]​ Escribió que un hombre que sirvió lealmente al Príncipe Lazar (en serbio: у цара српскога Лазара неки верни слуга) fue calumniado como traidor. Con la intención de demostrar su lealtad durante la batalla, este hombre fingió que abandonaba a las tropas de Lazar, se unió al sultán Murad I y lo mató.[7]​ El nombre de este hombre se agregó como (Milos) a algunas transcripciones posteriores del texto original de Ignjatije, aunque no está incluido en el manuscrito original.[8]​

Referencias

[editar]
  1. ↑ Mladen Gvero; Nataša Nikolić; Miodrag B. Šijaković (1989). Miloš Obilić: epski junak i legenda. Zajednica književnih klubova Srbije. p. 186. Consultado el 12 de septiembre de 2013. «Ђакон Игњатије, сапутник митрополита Пимена». 
  2. ↑ Каждан, Александр Петрович; Литаврин, Г. Г. (1958). Очерки истории Византии и южных славян: пособие для учителей (en russian). Гос. Учебно-педагог. изд.-во. p. 302. «...перу русского дьякона Игнатия, сопровождавшего в 1389 г. московского митрополита Пимена во время его путешествия в Константинополь. «Мурад пошел с войском против сербского князя Лазаря, — пишет Игнатий, — и, как слышно, оба пали на поле битвы.» 
  3. ↑ Воjислав Ђурић (1969). Зборник Светозара Радоjчића. Nauchno delo. p. 342. Consultado el 12 de septiembre de 2013. «Тај исти чрнец Игњатије описао је своје путовање у Цариград заједно с јеромонахом свога манастира, смоленским епископом Михаилом у пратњи митрополита Пимена 1389. године. По речима Антонове5* у прилог претпоставке». 
  4. ↑ McMillin, Arnold Barrett (1977). Die Literatur der Weissrussen. Schmitz. p. 22. «Ignatius was a deacon in Smolensk who in 1389 accompanied Metropolitan Pimen of Moscow to Constantinople and ... as also the description of the historic defeat of the Serbs by the Turks at Kosovo Polje on 13 June 1389, are related in a ...» 
  5. ↑ Историјски гласник: орган Друштва историчара СР Србије. Друштво. 1994. p. 9. Consultado el 12 de septiembre de 2013. «најстарији помен, настао свега 12 дана после битке,». 
  6. ↑ Maximilian Braun (2004). Kosovo: bitka na Kosovopolju u istorijskom i epskom predanju. Platoneum. p. 46. Consultado el 12 de septiembre de 2013. «Хронолошки преглед извора: 1) Дневник са путовања Ђакона Игњатија (јуни 1389)». 
  7. ↑ Mladen Gvero; Nataša Nikolić; Miodrag B. Šijaković (1989). Miloš Obilić: epski junak i legenda. Zajednica književnih klubova Srbije. p. 186. Consultado el 12 de septiembre de 2013. «Ђакон Игњатије, сапутник митрополита Пимена овако се изразио о томе делу Милошевом: „Беше у цара српскога Лазара неки верни слуга, кога неки оклеветаше, као да неверно цара служи. Оклеветани хтеде да докаже своју». 
  8. ↑ Miodrag Al Purković (2000). Junaci srpskih narodnih pesama. IKP Evro. p. 94. Consultado el 12 de septiembre de 2013. «...који је забележио како су 27. јуна чули у граду Астравији да је погинуо султан Мурат. Уз један Игњатијев текст ушло је како је Мурата убио „верниј слуга Лазарев именем Милош". Показало се, међутим, да оригинапни Игњатијев». 
Obtenido de «https://es.wikipedia.org/w/index.php?title=Ignjatije_el_diácono&oldid=154889395»