Grgur Golubić

Grgur Golubić
Información personal
Nacimiento	1327 ; Reino de Serbia
Fallecimiento	1398 ; Imperio serbio
Familia
Padre	Branko Mladenović
	[editar datos en Wikidata]

Grgur Golubić (en serbio: Гргур Голубић fl. 1347-1361) fue un noble serbio que sirvió a los emperadores Esteban Dušan y Esteban Uroš V como césar.

Biografía

Grgur fue el segundo hijo del sebastocrátor Branko Mladenović,^[1] gobernador de Ohrid bajo el emperador Esteban Dušan. Su hermano mayor fue Nikola Radonja y su hermano menor fue Vuk Branković. Su primo era el magnate Nicolás Altomanović, cuya madre Ratoslava era la tía paterna de Grgur. Su abuelo fue el vaivoda Mladen, quien sirvió a los reyes Esteban Milutin y Esteban Dečanski, y se menciona que gobernó Trebinje y Dračevica en 1323. Grgur fue mencionado por primera vez en marzo de 1347, como césar, en una carta del papa Inocencio VI al emperador Dušan.^[2]^[3] Grgur se menciona en cartas escritas por Dušan que datan de 1348-1354 del Monasterio de los Santos Arcángeles en Prizren, que apuntan a que Grgur tenía una región alrededor de Prizren.^[4] Grgur y el obispo Grigorije de Devol fundaron el monasterio de Zaum (Iglesia de la Santa Virgen Zaumska, Bogorodica Zahumska) en el lago Ohrid cerca de Zaum, al que llevó el culto de la Virgen de Zahumlia (de ahí su nombre).^[5] Un Grgur gobernó el oblast (provincia) de Polog, en lo que hoy es el noroeste de Macedonia del Norte, pero no está claro si se trata del mismo Grgur o de algún otro noble desconocido.^[6]

Referencias

↑ Jugoslavenski Leksikografski Zavod, 1980, p. 404.
↑ Sima Ćirković i Božidar Ferjančić, Pisma pape Inočentija VI: "Marta 1347. godine papa Kliment VI uputio je pismo srpskom caru, ali i nekim uglednim ljudima na njegovom dvoru - protovestijaru Nikoli Bući iz Kotora, kesaru Grguru Golubiću,"
↑ Karl Krumbacher (1971). Byzantinische Zeitschrift 64. C. H. Beck'sche Verlagsbuchhandlung. p. 207. «Die Cäsaren wären: Grgur Golubic (vor 1347)».
↑ Sima Ćirković i Božidar Ferjančić, Gosti Gore Atoske: "U carstvu Stefana Dušana nalazimo i ugledne velikaše koji su imali visoku vizantijsku titulu kesara. Krenućemo od Grgura Golubića, koji se s tim činom (Grgur Golubić, kesar kraljevine Raške) pominje u pismu pape Inoćentija VI iz marta 1347. godine. U osnivačkoj povelji cara Stefana Dušana za manastir Sveti arhanđeli kod Prizrena (između 1348. i 1354) zabeležen je i dar kesara Grgura (čovek Damjan kamatnik koji godišnje treba da daje 18 lisičjih koža), na osnovu čega bi se moglo pretpostaviti da su se posedi pomenutog kesara nalazili oko Prizrena."
↑ Воjислав Ђурић (1989). Dečani i vizantijska umetnost sredinom 14 veka: Medjunarodni naučni skup povodom 650 godina manastira Dečana septembar 1985. Primljeno na 9 skupu Odeljenja istorijskich nauka, održanom 25. novembra 1987 ; Ured. Vojislav J. Djuric. Српска академиj наука и уметности. p. 57. ISBN 9788670250338.
↑ Mihaljčić, 1975, p. 79.

Bibliografía

Jugoslavenski Leksikografski Zavod (1980). Enciklopedija Jugoslavije: Bje-Crn (en serbio). Jugoslavenski Leksikografski Zavod. ISBN 9788670530133.
Mihaljčić, Rade (1975). Крај Српског царства (en serbio). Belgrado: JSrpska književna zadruga.

Datos: Q5608530

[FOOTNOTEJugoslavenski_Leksikografski_Zavod1980404-1] Jugoslavenski Leksikografski Zavod, 1980, p. 404.

[2] Sima Ćirković i Božidar Ferjančić, Pisma pape Inočentija VI: "Marta 1347. godine papa Kliment VI uputio je pismo srpskom caru, ali i nekim uglednim ljudima na njegovom dvoru - protovestijaru Nikoli Bući iz Kotora, kesaru Grguru Golubiću,"

[3] Karl Krumbacher (1971). Byzantinische Zeitschrift 64. C. H. Beck'sche Verlagsbuchhandlung. p. 207. «Die Cäsaren wären: Grgur Golubic (vor 1347)».

[4] Sima Ćirković i Božidar Ferjančić, Gosti Gore Atoske: "U carstvu Stefana Dušana nalazimo i ugledne velikaše koji su imali visoku vizantijsku titulu kesara. Krenućemo od Grgura Golubića, koji se s tim činom (Grgur Golubić, kesar kraljevine Raške) pominje u pismu pape Inoćentija VI iz marta 1347. godine. U osnivačkoj povelji cara Stefana Dušana za manastir Sveti arhanđeli kod Prizrena (između 1348. i 1354) zabeležen je i dar kesara Grgura (čovek Damjan kamatnik koji godišnje treba da daje 18 lisičjih koža), na osnovu čega bi se moglo pretpostaviti da su se posedi pomenutog kesara nalazili oko Prizrena."

[5] Воjислав Ђурић (1989). Dečani i vizantijska umetnost sredinom 14 veka: Medjunarodni naučni skup povodom 650 godina manastira Dečana septembar 1985. Primljeno na 9 skupu Odeljenja istorijskich nauka, održanom 25. novembra 1987 ; Ured. Vojislav J. Djuric. Српска академиj наука и уметности. p. 57. ISBN 9788670250338.

[FOOTNOTEMihaljčić197579-6] Mihaljčić, 1975, p. 79.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]